Najveća pop zvezda eks-Ju Zdravko Čolić (59) poručuje da u biranju pesama za novi album „Kad pogledaš me preko ramena" nije bio spreman na kompromis zarad tiraža. Sarajlija sa adresom u Beogradu i obožavaocima širom sveta u intervjuu za Press kaže da mu istinsku sreću donose samo supruga Aleksandra i ćerke Una i Lara, u kojima vidi muzičke naslednice.

- Porodica je moja najveća inspiracija, ona istinska. Ćerke su muzikalne. Čini mi se da mlađa ćerka Lara ima više intonacije, ritma i melodije, mada je i starija Una talentovana. Teško je da govorim o svojoj deci kad i tuđa dobro sviraju i pevaju.

Međutim, nikad neću zaboraviti jednu scenu koju su mi priredile. Naime, Novu godinu dočekao sam u jednom restoranu, u kom nije bilo mnogo ljudi, pa sam poveo suprugu i ćerke.

Odjednom vidim ćerke kako na bini plešu pored mene! Iznenađen, okom sam pokazao prijatelju da ih skloni. Una se pomerila odmah, ali sa mlađom Larom je bio šou - voli scenu i jedva su je odveli. Dugo je plakala zbog toga.

Osim vaših ćerki, da li bi neki aktuelni pevač mogao da krene vašim stopama?

- Ja sam nastao u drugo vreme, kada se forma poštovala. Danas je teže opstati nego ranije. Previše je pevača, a premalo kvaliteta i dobrih autora. Ako neko želi uspeh, mora da bude i dobar autor. Džaba mu je što je lep i zna da peva, mora da izabere svoj put. Ja sada gro pesama radim sam i stidljivo se potpisujem.

Osmog marta, kao poklon ženama, objavili ste novi album. Šta je to drugačije što ste im ovog puta ponudili?

- Album je lagan i raspevan. Živimo u vreme u kom su ljudi umorni od teških tema i pesama. Potreban je ritam da ih razgali! Mislim da će to ljudi prepoznati u novim pesmama.

Da li ste neku pesmu posvetili pokojnoj majci?

- Nikad drage ljude nisam „stavljao" u pesme. Prepoznajem se u tuđim pesmama, kao što je to slučaj s numerom Dina Merlina „Moja mati".

Na novom albumu imate i prvi duet u karijeri - „Manijači", i to sa dugogodišnjim prijateljem Goranom Bregovićem.

- Osim toga, imam još jednu dobru melodiju, ali za muško-ženski duet. Ženski vokal će biti neko iz fado priče, iz Portugala, Španije ili Italije. Voleo bih da sudarim dva jezika, kao što su to uradili Tina Tarner i Eros Ramacoti. Pesmu sa Bregom ne doživljavam kao duet, jer je on moj prijatelj ceo život, pa mi je to više neka jaranska priča o našim provodima. Pesma govori o vremenu kada smo svirali u Skenderiji - ja u grupi „Ambasadori", a on u „Kodeksima". Posle svirke svi bismo se našli u klubu „Kod čička", gde smo se divili konobarici. Volim da vidim lepu konobaricu, nekada su one držale kafanu. Nekad je bio najveći skandal kad ti konobarica udari šamar.

Nikad vas nisu pratili skandali. Nije ih bilo ili ste ih vešto krili?

- Trudio sam se da sačuvam čast i poštovanje koje sam dobio od majke i oca. Čovek mora da zna odakle je i šta iz kuće nosi, da se odupre talasanjima i sačuva sebe od političkih uticaja i kulturnih turbo-pomeranja. U svemu sledim svoju viziju i idem putem koji mi otvara šesto čulo.

Koliko je teško biti pevač od koga se uvek očekuje da ostane na vrhu?

- Nije lako nositi to breme, ali kompromise uvek moraš da praviš da bi bio tiražan. Čovek ponekad na uštrb kvaliteta napravi muziku za širu publiku. Ali, što sam stariji, sve manje sam spreman na kompromis. Iako „krajičkom mozga" razmišljam šta publika očekuje od mene, sve manje se obazirem na to da moram biti najbolji.

Kako komentarišete aktuelnu muzičku scenu Srbije?

- Volim što Beograd „zapljuskuju" veliki koncerti raznih muzičkih izvođača i pravaca iz inostranstva. Međutim, domaća muzika je u velikom problemu! Televizije prave muzičke pravce, Pink je prepoznao da „Grand" ima dobru priču i ja poštujem tuđi uspeh. Teško je odlučiti šta je dobro a šta nije, ali bi država na to ipak trebalo da utiče. Iskreno se nadam da će se narod zasititi „moderne" muzike i da će to evoluirati u nešto mnogo bolje i kvalitetnije.

Dopada li vam se pesma „Ovo je Balkan", kojom će nas Milan Stanković predstavljati na Evroviziji?

- To je pristojna numera iz kuhinje Gorana Bregovića, očekivao sam nešto tako veselo. Nisam srećan kako Evrovizija funkcioniše u poslednjih 20 godina, od osamdesete se ne sećam refrena nijedne pobedničke pesme! Nekada je to bio ozbiljan festival, a danas je dobar muzički cirkus koji pogledaš te večeri i zaboraviš ga za nekoliko dana. Važno je da učestvujemo, a šanse za pobedu nisu bitne jer gotovo nijedan pobednik ništa nije napravio u karijeri.

Kako ćete proslaviti Vaskrs?

- Radujem se praznicima, jer je to vreme koje provodim sa svojom porodicom. Otputovao sam na Zlatibor sa suprugom i ćerkama, pa ćemo tamo proslaviti Vaskrs. Tradicionalno, kako i dolikuje, kucaćemo se jajima. Trudim se da očuvam našu tradiciju i da je prenesem ćerkama. Nadam se da ću ih, kroz praznične rituale, naučiti da poštuju prave vrednosti.