Posle životne ispovesti objavljene u Pressu nedelje, naš reporter otišao je na nastup Vesne Zmijanac, balkanske kraljice folka, i uverio se da zbog nje ljudi dolaze čak i iz Slovenije.

Noć na izmaku nedelje - k'o stvorena za kafanu, mada teško da kod nas ima onih koje to nisu...

Pospala podavalska sela, već im je i vreme buđenju, samo još „Lepeza" ne posustaje.

Svaka je kafana kultna, jer premalo ih je ostalo pravih, ali ova je naročita - najveća zvezda onoga što nazivamo folk scena četvrtkom okreće „Lepezu" naglavce - Vesna Zmijanac, voleli je, ne voleli, ne možete je poreći!

- Žena jednostavno napravi lom! Četvrtkom je obavezno najveća ludnica, jer, realno, Vesna jeste najveća faca, a opet, toliko je spontana i nije nadmena, i to ljudima prija. Nije tu tek da bi uzela lovu ne primećujući nikog, već zaista uživa u kafani i kafana u njoj - čavrljamo sa momcima iz obezbeđenja, čekajući da „kočije postanu bundeve" i zakukuriču prvi petli, pa da se Zmiki dohvati mikrofona.

Gazdarica je već tu, otpozdravlja gostima, više ih je nego na mitinzima pojedinih stranaka koje pretenduju na vlast - Zorica Marković, „Mirno spavaj nano", mada nema nani noćas sna...

- Brate, lafčina je od čoveka kakve nema! Ima veća muda od mnogih muškaraca - cima nas pripiti grmalj da pribeležimo ovu misao, impresiju, sugestiju, šta god...

Znamo to i da ne kaže, odnosno zaurla na uvo, pokušavajući da nadglasa orkestar i tamnoputog Najdžela Kenedija iz Obrenovca - violinistu Željka.

Uz sve predrasude prema narodnjacima, s kojima smo došli i s kojima ćemo jednako otići, Zorica i Vesna zaista jesu ljudine, i ne određuje ih muzika kojom se bave, već neizmerna prostodušnost, u najlepšem značenju te reči.

- Evo, sad će - odgovara Zorica na naše pitanje kad će zvezda večeri.

Nedosanjani muški san

Ponoć je za nama, više od 500 duša čeka ono zbog čega smo i mi tu. Tačnije, onu!

Nedosanjani san mnogih muškaraca „diljem" bivše zajedničke nam otadžbine Južnih Slovena i silnih Južnoslovenki koje su patile što nisu nalik njoj.

- Dobro veče, dragi moji! Hoćemo li da pevamo dok nas nose grla... - iiiiiii, evo je - kraljica u punom sjaju i slavi. Jednako lepa kao i onih dana kada je maloj iz Brčkog u satenskom šorciću zadavala domaće zadatke u mnogo čemu.

Ništa se više ne čuje od zaglušujućeg pljeska i zveketa čaša o čašu...

Sve teže je i udahnuti u oblaku dima, alkoholnih isparenja i kopreni histerije koja je nadvladala uporno čekanje - „Kad zamirišu jorgovani", bila su dovoljna prva tri takta da... Pa, u kafani smo, ne na parastosu...

Klinčadija i starčadija povadile mobilne telefone i snimaju dok se „zvezda padalica" provlači između stolova.

Zastane pred svakim taman toliko da se svako oseti privilegovanim, i dovoljno kratko da se neko ne oseti posebnim. Dostojanstveno nosi i svoj krst i svoje žezlo...

Glas je još služi, uprkos zluradim pričama da je otpevala svoje...

Dobro, možda više to nije onaj zbog kojeg su se prevrtale kafane, ali još dovoljno udara pod rebra da pucaju čaše...

- Čekaj, bre, ovo još nije ništa, tek se zagrevaju, i ona i oni... - veli konobar, jedini neporecivi autoritet u kafani.

Gosti još pristižu, mada mesta ima jedino ako se smeste jedni drugima u krilo.

Smekša i najtvrđa srca

- Samo pogledaj tablice, ima ih iz skoro svih gradova. Dolaze ljudi jer znaju da ih čekaju vrhunski provod i vrhunska klopa. Pre nekoliko večeri bila nam je i grupa Slovenaca, raspametili se... - razaznajemo ponešto u galami, dok kafana horski peva sa Vesnom, mada barem polovina nije bila ni u embrionalnom začetku kada je svaka prosečna kuća imala po njen poster u kožnom miniću sa kaiševima.

Jedan javno, i još jedan zametnut negde gde supruga ne zagleda ni u generalnom sređivanju.

- Hajmo zajedno ovu pesmu, kao što smo je i nekada zajedno pevali... - poziva, mada i nema potrebe za tim.

Mnogi su se prepoznali u „Kraljici tuge", pa mu dođe malčice neprirodno kad se i rmpalije razneže na ženske stihove, no 21. vek je ovo...

Ređaju se pesme, nekadašnji hitovi koji su punili hale i praznili novčanike, a na jedno pitanje niotkud odgovora - da li je posle svega kafana njen nivo?

Nije, ukoliko ne znamo ništa o kafani.

Jeste, ukoliko znamo da je kafana u našem narodu odvajkada poštovana koliko i crkva, i dok u jednoj baštinimo dušu, druga je poslednji zbeg duha.

Nema nam bez obe - ni ostanka ni opstanka.

- Idem preko zemlje Srbije, ide srce gde mu milije... - što bi jedna od Vesninih pesama rekla.

Noć k'o stvorena za kafanu - možda sevne i neka pesnica, miriše na to.

Izeš kafanu u kojoj ne puknu neka čaša i nos...

Vesna Zmijanac je to - žena zbog koje su se nekada prevrtali stolovi i pune flaše vinjaka lupale o čela...

Malo li je za jednu karijeru?

Humanitarna akcija Zorice Marković

Ako ni po čemu drugom, „Lepeza" jeste jedinstvena po takozvanom fondu za prvo dete, odnosno novčanoj pomoći koju parovi koji su u njoj pravili svadbeno veselje dobijaju po rođenju prvog deteta.

Mali-veliki doprinos Zorice Marković suzbijanju pošasti bele kuge - šest meseci po 10.000 dinara, za svaku pohvalu!