Izbacivanje ekipe HRT-a sa Mokre Gore poslednji je u nizu incidenata, od kojih su najpoznatiji tuča u Kanu, prebijanje Nebojše Pajkića i izjava da bi Bregović bez njega završio u pornićima.

Režiser Emir Kusturica se nakon prošlonedeljne epizode na Mokroj Gori, kada je zbog provokativnih pitanja uskratio gostoprimstvo ekipi Hrvatske televizije, ponovo našao u žiži javnosti zbog incidenta u kome je bio akter, a ne zbog svog filmskog opusa.

Prgav karakter, nekonvencionalno ponašanje i žestoke izjave oduvek su pratili genijalnog režisera, koji je trajno zabeležen u svetskim filmskim enciklopedijama kao dobitnik dve Zlatne palme na festivalu u Kanu.

Kusturica je kao mladi buntovnik bio poznat još na studijama u Pragu, u kojem je zaradio epitet nekonvencionalnog intelektualca spremnog da na uvredu odgovori i pesnicama.

Ono što je ovdašnja, ali i šira javnost zapamtila kao njegov najveći incident bila je čuvena masovna tuča na filmskom festivalu u Kanu, u kojoj je učestvovao neposredno po dobijanju druge Zlatne palme, ovog puta za film „Podzemlje".

Po sopstvenom priznanju, morao je da reaguje i stane u odbranu časti jedne glumice koju je neki nedžentlmen uhvatio za zadnjicu.

Kusturica je udario nasrtljivca, njemu su uzvratili telohranitelji udarenog, u pomoć reditelju uskaču prisutni članovi ekipe „Podzemlja" i blazirana festivalska atmosfera prerasla je u kafansku kavgu. 

To je bilo 1995, a godinu dana ranije, u jednom beogradskom hotelu Kusturica je izudarao profesora FDU Nebojšu Pajkića, nezadovoljan komentarima na račun njegovih filmova.

Kako su mediji tada izveštavali, Pajkića je od razjarenog Kusturice pokušala da spase supruga Isidora Bjelica, ničim drugim do - svojom ženskom tašnicom.

I prva Palma obeležena je nesvakidašnjim događajem, jer Kusturica nije otišao da primi nagradu, već je dodelu nagrada pratio iz stana svog prijatelja, kome je pomagao da namesti parket!

Činjenica da je za svoju zemlju, nakon raspada bivše Jugoslavije, izabrao Srbiju, žestoko je razbesnela njegove nekadašnje sugrađane Sarajlije. Kolumnistu podgoričkog „Monitora" Andreja Nikolaidisa, kao i sam taj list, tužio je zbog teksta „Dželatov šegrt", u kome se govori o Kusturici kao saradniku Slobodana Miloševića u vreme rata u Bosni.

Vrhovni sud Crne Gore nedavno je potvrdio presudu kojom su Nikolaidis i „Monitor" dužni da režiseru plate 12.000 evra.

Svojevremeno je tužio i dramskog pisca Biljanu Srbljanović jer je izjavila da je čuvenom režiseru pomogao Miloševićev RTS. Srbljanovićeva je napisala da je Kusturica „preko svog prijatelja Milorada Vučelića direktno sarađivao s režimom, pri čemu je imao i materijalne koristi".

Revoltiran zbog sukoba sa meštanima sela oko Mokre gore vratio je titulu počasnog građanina Užica.

Nedavno se Kusturica posvađao i sa svojim kumom Goranom Bregovićem, koji je za njega, prema pisanju hrvatske štampe, kazao da je muziku za filmove slavnog režisera pisao samo zato što mu je bio potreban novac, ali da filmove koje je kasnije radio „ne može da spase ni dobra filmska muzika". Kusta mu na to nije ostao dužan:

- Bregoviću sam ponudio posao kada sam ga pronašao u Parizu, bledog i neuhranjenog, i angažovao sam ga iz čiste samilosti. Znate li kako mi je uzvratio?

Tako što je za moj film „Arizona drim" ukrao jednu korzikansko-jevrejsku pesmu. To je primetio svetski poznat muzičar Igi Pop, pred kojim sam se potpuno obrukao.

Eto kako je on zarađivao novac kod mene - kradući tuđe pesme koje je meni prodavao - odgovorio je Kusturica Bregoviću, koji je kasnije demantovao da je loše govorio o svom nekadašnjem bliskom prijatelju.