Na Sabor trubača došli gosti iz celog sveta, Srbi iz Australije se zaljubili u zavičaj, Francuzi se od Venecije vozili minijaturnim mopedima!

Od srede po podne u Guči se sve više čuju strani jezici. Pristigli su Francuzi, ima i Australijanaca, doduše našeg porekla, a reporter Pressa je naišao i na jednog Pedra, dvadesetčetvorogodišnjeg Španca sa šajkačom na glavi i kokardom na njoj, kao i paketom „jelen piva" na ramenu.

- Guča je kul - priča Pedro dok novinaru nudi polulitarsku limenku „rogonje". - Svi trubači u Španiji znaju za Guču - dodaje on, koji je pod Jelicu stigao sa još četvoricom drugara, po dva iz Francuske i Češke.

- Kad smo ušli u Srbiju, jednostavno smo napisali „Guča" na parčetu kartona i stopirali. Ljudi su se zaustavljali da nas povezu po grupama, pa smo se skupljali i nastavljali dalje - priča Pedro. On kaže da mlade generacije nisu opterećene prošlošću i da ih ne interesuje što o našoj zemlji u svetu i ne vlada lepo mišljenje.

Malo dalje, Gučom šetaju mladi Francuzi. Žilijen, Nikolas, Tjeri, Rafael i Žan su na malim mopedima, još manjim od legendarnog „tomosa", do Guče stigli iz Venecije. Do Venecije su stigli vozom. Neko od Pariza, neko od Grenobla, a neko od Liježa i Dižona.

- Od Venecije smo krenuli motorima, putovanje je trajalo ukupno 14 dana. Slovenački i hrvatski policajci koji su nas zaustavljali samo su nam sa smeškom poželeli srećan put - priča nam Žan, dvadesetšestogodišnji profesor fizičkog. Za Guču su čuli jer slušaju muziku koju svira francuski orkestar „38 tons" iz Grenobla, a koji je prošle godine nastupio u Guči.

- Čuli smo da je u Guči odlična atmosfera, i došli da to vidimo. U Francuskoj svako ko voli muziku zna za Guču. Ovo je muzika, a ne ona elektronska, koja se kod nas sluša - priča nam simpatična Žilijen.

Malo dalje dva momka, k'o od brega odvaljena, sa po limenkom u rukama, u majicama na kojima piše „Australija" i - šajkačama s kokardama!

- Srbija, Srbija! - viču. Na pitanje odakle su, na „tarzan" srpskom odgovaraju da su iz Melburna, ali - srpskog porekla. Ivan Ašković i Petar Topić rođeni su u Australiji, očevi su im iz Srbije i došli su u Guču. Ašković četvrti, a Topić prvi put. U kampu su se smestili i Klement i Elina iz Beča. Upravo su pristigli i kažu da su oduševljeni.

- Guča je prelepa, Novi Sad je prelep, predeli kroz koje smo prošli do Guče su prelepi. I restorani su vam prelepi, a hrana je odlična - pričaju uglas. Imaju i jednu zamerku, tipičnu za nas, a neshvatljivu njima u „civilizovanom" svetu.

- Nedostaje toalet u kampu - kažu!

Crnogorsko saborsko venčanje

Posetioci koji su juče boravili u Guči imali su priliku da prisustvuju i nesvakidašnjem venčanju, koje će mladenci svakako pamtiti kao veoma ekstravagantan početak bračnog života. Organizatori su se potrudili da pred mnogobrojnim gostima prirede i tradicionalno srpsko venčanje, a čast da se na Saboru venčaju imali su Mara Dakić i Milorad Vranić iz Nikšića. Domaćini su za ovu priliku obezbedili muzičku pratnju, tortu i šampanjac, a novopečeni mladenci su imali priliku da se fijakerom provozaju zakrčenim ulicama Guče.