Za folk zvezdu Svetlanu - Seku Aleksić se sa sigurnošću može tvrditi da je obeležila 2009. godinu, ali i da je leto za nama jedno od najuspešnijih u njenom životu.

Ekskluzivno za čitaoce „Alo!“, Aleksićeva je otvorila i vrata svog doma, slikala se pored jelke, koju je, kako kaže, sama okitila, iako će za doček raditi, ali i otkrila po čemu će sve pamtiti godinu za nama.

- Ako treba da izdvojim neke događaje, onda je to nova ljubav, novi dom u koji sam se najzad uselila, album čija promocija je nedavno počela, niz akcija mog humanitarnog fonda… Što se želja tiče, poželeću isto ono što i svih prethodnih godina. Zdravlje, pre svega, i malo sreće.

- Da li želiš da se u godini koja je pred nama ostvariš i kao majka?

- Ne mogu da kažem da mi se majčinski instinkt nije probudio. Ali, u godini koja je pred nama mnogo je ozbiljnih i zahtevnih poslovnih planova, a prinova zahteva apsolutnu posvećenost, bar dok dete ne ojača. Idealno bi bilo kad bih se kao majka ostvarila za dve, tri godine, ali ako se desi i ranije, onda je tako trebalo. Neke stvari u životu se ne planiraju.

- Planiraš li internacionalnu karijeru?

- Zadovoljna sam publikom iz regiona i našim zemljacima u dijaspori i vernošću, ljubavlju i pažnjom koju mi poklanjaju, a ja im uzvraćam. Ne želim da im uskratim svoju pažnju zarad pokušaja da osvojim publiku u Japanu, Grčkoj ili gde god. To ću prepustiti onima koji imaju takve želje i ambicije.

- Kako reaguješ na negativne komentare pojedinih koleginica u vezi s tvojim fizičkim izgledom i šta im poručuješ?

- Kad bih obraćala pažnju na komentare besposlenih i onih koje zavist izjeda, za bitne stvari u životu ne bih imala vremena. Sve i kada bih htela, da bih to radila morala bih najpre da budem nezadovoljna svojim životom i karijerom, pa da se bežeći od realnosti bavim drugima.

Ja taj „luksuz“ sebi ne mogu da dozvolim. Niti želim. Ja ću se i dalje baviti sobom, uživati u plodovima svog rada, a dežurni brojači krvnih zrnaca nek nastave onako kako je njima lakše. Nek se i dalje bave tuđim dvorištem, kad svoje ili nemaju ili im je poput deponije.

- Na nedavnoj promociji imali smo prilike da vidimo vukove i gavrane. Šta spremaš za svoj veliki koncert u Beogradu?

- Svaka pesma će biti svojevrsni performans koji priprema ceo tim profesionalaca. To zahteva i velike pripreme, a zašto ne reći i finansijska sredstva. To košta, a ja nikada nisam žalila da ulažem kad je reč o mojoj publici.

Da ne poštujem publiku, reciklirala bih stare pesme ili bih eventualno smilila jeftin singl, ne bih im poklonila dupli album na kojem su sve pesme nove. Beogradski solistički koncert je velika stvar i zahteva ogromnu odgovornost, pripreme i armiju onih koji vole nečije pesme. Pesme i interpretaciju uživo!

Zbog toga, radije ću poručiti da je bolje nešto konkretno raditi nego mlatiti praznu slamu, hvaliti se petnaestogodišnjom karijerom pevanja na plejbek.

- Čime se meri popularnost na estradi?

- Brojem nastupa, koncerata i publikom koja na njih dolazi. Lako je u medijima pričati o kulama i gradovima, treba doći među narod, napuniti diskoteku ili koncertnu dvoranu.

Svi znamo kako na terenu prolazi neko ko sam sebe već godinama hvali i izmišlja prepune diskoteke, a da pri tom na nastupe dovodi polugole plesačice, peva na plejbek i izvodi striptiz, a iza sebe ni jedan jedini koncert nema. Nije sve u silikonskim erbegovima i takvima treba da zabrane da kažu da su pevači.