Pop zvezda Nataša Bekvalac kaže da priželjkuje proširenje porodice i tvrdi da je normalno što ona i njen suprug Danilo Ikodinović spavaju u različitim sobama. U intervjuu za Press lepa Novosađanka najavljuje povratak na muzičku scenu albumom koji nju opisuje kao zrelu, udatu ženu, sa svim strahovima, kompleksima i ranama.

- Prošlo je mnogo vremena između novog i prethodnog albuma, tako da sam sazrela kao žena, ali i kao umetnik. Upravo zbog toga ću se ovoga puta razlikovati po zrelosti muzike i tekstova. Nije isto kada snimite album sa 25 godina, kad iza sebe imate samo mladalačke ljubavi, i kao udata žena i majka, koja ima strahove, komplekse i rane. Više nisam ista, pa neće biti iste ni pesme.

Ni na jednom CD-u nisam radila dugo i pažljivo kao na ovom i s ponosom mogu da kažem da smo u završnoj fazi. Materijal je ženski, nabijen jakim emocijama i nosi moj lični pečat. Ljudi koji su vrhunski profesionalci u svom poslu i veliki umetnici umeli su da me dožive i ispričaju kroz pesmu neke moje emocije, nadanja, strahove.

Budući da si uspostavila saradnju s poznatim kompozitorom i aranžerom Aleksandrom Milićem Milijem, da li to znači da će ti novi album ličiti na Cecin ili Brenin?

- Moja davnašnja želja bila je da sarađujem sa Milijem, ne zbog toga da bih ličila na nekoga, već zato što veoma cenim i poštujem njegov rad. Nažalost, na mom novom albumu on je autor samo tri aranžmana. Veoma sam zadovoljna našom saradnjom i nadam se da će Mili u budućnosti napisati i neke pesme za mene.

Kažu da si pesmu sa novog albuma „Mrlja" posvetila Novaku Đokoviću, s kojim su te mediji svojevremeno dovodili u vezu.

- Zaista nikada ne komentarišem novinske napise.

Posle useljenja u novi dom, objavljeno je da ti i Dača ne živite kao normalni supružnici i da spavate u odvojenim sobama.

- Ne razumem zašto ljudi dižu prašinu oko toga. Brak ne podrazumeva da sa partnerom delite baš sve. Muškarci i ne znaju koliko toga ne delimo s njima. I ne treba da znaju. To nije stvar taktike, već želje da imam svoju intimu. I verujem da bi mnoge žene isto uradile da imaju mogućnosti.

Gostujući u emisiji Ognjena Amidžića otvoreno si rekla da te Danilova majka tj. tvoja svekrva ne voli. U kakvim ste odnosima vas dve?

- Govorimo o emisiji koja je šou-program! U njoj sam se šalila isključivo na svoj račun i pravila parodiju na sve ono što se poslednjih nekoliko meseci pisalo o meni. Ali, ljudi očigledno ne shvataju moj smisao za humor. Danilo i ljudi meni bliski to shvataju i to mi je važno. I opet bih isto uradila.

A koliko ima istine u gradskim pričama da si svog supruga odvojila od njegovih prijatelja i nametnula mu svoj stil života?

- Osim toga, držim ga vezanog lancima, mučim, izgladnjujem i, inspirisana filmom „Mizeri", lomim mu noge svaki dan, pa i ne može da izlazi. Telefon sam mu ukinula, pa niko ne može ni da ga čuje! (smeh)

Da li Dača i ti razmišljate o proširenju porodice?

- Svakako bih volela da imam još dece i nadam se da će mi sudbina u tom smislu biti naklonjena. Ne mogu da kažem da će to biti u skorije vreme, jer me trenutno Hana potpuno ispunjava kao majku.

Budući da često nastupaš, da li ti teško pada odvojenost od Hane?

- Sve je stvar dobre organizacije, ljudi imaju pogrešno mišljenje kada kažu da se žene, koje se bave ovakvim poslovima, ne posvećuju dovoljno svojoj deci. Upravo je suprotno. Ne radim svaki dan kao većina žena i ja sam, osim vikendom, slobodna.

Hana je naviknuta na moja odsustva vikendima i vrlo je upoznata s mojim poslom, tako da se ne stvara nikakva stresna situacija. Ona vikende provodi sa Danilom. Oni su uvežban tim, imaju svoje rituale...

Naravno da mi nedostaje, ali nemam nameru da svoje dete vučem po koncertima jer tamo njoj nije mesto. Kod nas je u porodici sve lepo organizovano i mi vrlo uredno živimo.

Kako napreduje gradnja vašeg salaša nadomak Novog Sada? Da li često odlazite tamo?

- Naš salaš je naša mala oaza mira. Tamo odlazimo kada nam je mir potreban.

Da li si razmišljala da se ofarbaš u crno ili sebe vidiš kao doživotnu plavušu?

- Biti plavuša je stil života od kojeg zasad ne odustajem. Bila sam crnka na 24 sata u svojoj prvoj profesionalnoj glumačkoj ulozi u „Ženama sa Dedinja" i ne bih više eksperimentisala. Sve je lakše kada trepneš kroz plave uvojke!

U kojim momentima se rasplačeš?

- Sve ređe plačem.

Misliš li da su na estradi moguća iskrena prijateljstva?

- Mislim da jesu, jer ljudi koji se bave istim poslom najbolje razumeju jedni druge. Nažalost, ni sa kim se ne družim intenzivno, ali postoje ljudi kojima se iskreno radujem kada ih vidim.

Hoću da budem glumica

Posle izleta u glumačke vode u seriji „Žene sa Dedinja", da li bi zaigrala u nekom filmu?

- Scena je moj život, kako muzička, tako i ona koju zovu daskama koje život znače. Uvek sam bila zaljubljenik u pozorište i glumu i taj žar i dalje tinja u meni. Iako sam veoma stroga prema samoj sebi, zadovoljna sam kako sam iznela ulogu u „Ženama sa Dedinja", a ako filmski reditelji budu mislili isto što i ja - sve je moguće!